Vila Albedo

TAJANSTVENA SVETLOST VILE ALBEDO

      Zbog nedoumica koje su se javljale, dajemo tumačenje imena.

      VILA – svojom arhitekturom, ona to jeste.

     ALBEDO – (latinski, belo) – apsolutno belo: kuća, okućnica, zidovi dvorišnog kompleksa. Samo drveni elementi zajedno sa tremovima, u tamno-smedjoj boji.

     ALBEDO – antropološko značenje: početak, preporod, svetlost (to je naša kuća u svojoj suštini).

     Smeštena je na brežuljkastom Pocerskom terenu u selu Varna, udaljenom od Šapca 10, a Cera 20 km; tačnije, nalazi se iznad potoka Guljevica, na putu prema Miloševcu, malog, prelepog sela u podnožju Cera.

     Građena je na napuštenom posedu predaka Kovačevića, obnovljenog prenetom okućnicom predaka Tularčevića iz Posavotamnavskog sela Provo, koja je ovome imanju udahnula nov život.

      Koreni dve porodice ugrađuju se u temelje naše kuće oko 30 godina, tačnije od 1980. godine. Bili smo njeni kreatori i izvođači.

      Ulažući sav raspoloživi novac, a u poslednjih 10 godina i od prodatih nekretnina, kroz mnoge godine sopstvenog rada, kuća, kao i ceo kompleks, dobijali su stalno novi izgled, dok nas je neka nevidljiva ruka vodila dalje, do uvek nekog novog početka; i tu nije kraj. Proces izgradnje i dalje traje.

     Pre 10 godina, napustili smo komforan stan i komformistički život u gradu gde smo živeli i radili, te nastavili da u gradu radimo, a u selu živimo. Odluka je donesena u trenutku kada smo shvatili da je život u gradu za nas prestao biti stvarnost iluzije i postao samo iluzija stvarnosti. Započeli smo nov život kraj vatre u zidanim pećima, u saglasju sa prirodom i njenom lepotom.

     Kao što je kuća nastajala kroz vreme menjajući svoj izgled spolja, tako se u potrazi za novim originalnim idejama stalno menjao i njen ambijent, čineći je tako uvek živom i novom.

     Opremana je komadima nameštaja i predmetima koji su pre svega pripadali našim porodicama, ili ručno rađenim komadima dizajniranim a uglavnom i izrađivanim u našoj radionici, kao i predmetima starog nameštaja dobijenog na poklon od prijatelja, koji su u našoj radionici ponovo dobijali svoju lepotu nastavljajući tako svoj život.

     Zato, naša kuća, i svaki predmet u njoj, mogu, uvek rado ispričati svoju priču, koja je samo njihova i po tome je ona jedinstvena.

     Sinija, (zaštitni znak kuće, prenesena iz porodične kuće u Provu), okačena na zidu, kraj lampe, sa svojim borama i urezima, ostarelog izgleda, priča svoju priču o gladnim pedesetim godinama kada je na nju svakodnevno izvrtan lonac sa kačamakom, oko koga su ukućani poređani u krug sedeći na tronožnim stolicama i zamljanom podu, brojali svoje zalogaje.

     To je i ambar u kome su se čuvale žitarice, a sada, devojački krevet majke donesen u miraz, bakin vezeni peškir sa ispisanim imenom i devojačkim prezimenom familije Isailović iz Prova, tkan i vezen u poslednjoj decenijji XIX veka; predmeti pomoću kojih se proizvodilo platno za odeću, kuhinjski predmeti, tronožne stolice, dedina ratna čutura, ibrik i dr. Godina nastanka (1929.) i imena majstora iz susednog sela, ispisana neveštim rukopisom i oslikanim alatima kojim je rađen, krase njegovo lice. Uz ambar, smeštana je dedina kovačnica u kojoj su potkivani konji i izrađivani sitni alati od metala.

     Hlebna furuna od pre 10 godina, započela je nov život na novom mestu, urađena po uzoru na onu iz detinjstva. Sećanja na miris lepinja iz nje, nezaboravom čuva i prenesena čuvarkuća na crepu.

      U atelje, smeštena je stolarska tezga i ručni alati za obradu drveta (sve urađeno očevom rukom) zaslužnom za sve što je sačuvano i preneseno na svoje novo stanište. I mnogo više od toga. Zato, njegova poslednja želja upućena unuku da čuva ono što je sačuvano, kako bi prošlost i budućnost tekli zajedno – stoji kao SVETO i svetlost koja obasjava našu kuću i čini da ona uvek odiše pozitivnom i kreativnom energijom. On je znao da se samo tako grade sklad i harmonija u sebi i oko sebe i da se samo tako može biti slobodan i spreman za prihvatanje savremenog doba i života u njemu.

     Ovu priču smo dužni brojnim našim posetiocima koji su skoro uvek ovde osetili neobičan topao duh, po kome naša kuća ima svoju specifičnost i posebnost.

     U objavljenim novinskim i TV prikazima, ona je: "Kuća puna duše", "Albedo – za odmor duše", "Povratak kući", "Uzbudljiva vila sa biber crepom", "Spomenik ljubavi", "Vila Albedo – san koji će Vam se ostvariti", "Bele zore pod Cerom", "Vesnik seoskog turizma u šabačkom regionu" i mnogi drugi.

     Od pre dve godine, po nagovoru naših prijatelja i posetilaca koji su boravili kod nas, postali smo vesnici seoskog turizma u Šabačkom regionu, i za to vreme imali smo 425 upisanih gostiju.